Kad bi čovjek mogao reći ono što voli...

Toliko sam sanjao o tebi

Toliko sam sanjao o tebi,

da gubiš svoju realnost.

I da li je još uvek čas da dostignem to

živo telo i poljubim na tim usnama

rađanje glasa, što mi je tako drag?

Toliko sam sanjao o tebi,

da se moje ruke,

naviknute da grle tvoju senu,

spoje na mojim grudima,

ne bi li možda osetile obrise tvoga tela,

i da sam pred stvarnom pojavom onoga, što me

tako muči i upravlja sa mnom već danima

i godinama, postao bez sumnje sena.

O, osećanja, neodlučnosti!

Toliko sam sanjao o tebi, da je bez sumnje

prošlo već vreme moga buđenja.

I ja sada spavam stojeći s telom izloženim

svim pojavama ljubavi i života,

i da bih tebi, o jedina, koja i danas za mene

još uvek nešto značiš,

mogao teže dodirnuti čelo i usne,

nego bilo koje usne i bilo koje čelo.

Toliko sam sanjao o tebi,

toliko hodao, govorio i spavao sa tvojom senom,

da mi sad više ništa ne preosta, a možda i zato,

da postanem prikaza među tim prikazama

i sena sto puta više nego sena, koja se šeta

i šetaće se radosno

po sunčanom satu tvog života.

(Rober Desnos)

Kad bi čovek

Kad bi čovek mogao reći ono što voli,
Kad bi čovek mogao uzdići svoju ljubav do neba,
Ko što je oblak uzdignut u svetlosti,
Kad bi poput zidova što se ruše
Da bi bila pozdravljena istina uzdignuta u središtu,
Kad bi čovek mogao razoriti svoje telo,
Ostavljajući samo istinu svoje ljubavi,
Istinu samog sebe, Koja se ne zove slava,sreća ili ambicija,
Nego ljubav i želja,
Ja bih konačno bio onaj, kako sam se zamišljao,
Onaj što svojim jezikom, svojim očima i rukama
Objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu,
Istinu svoje istinske ljubavi,
Ne poznajem slobodu,osim slobode
Da budem zarobljen u nekome,
Čije ime ne mogu čuti bez uzbuđenja,
Zbog koga sam i danju i noću ono što želim.
A moj duh i telo plove u njegov duh i telo,
Kao izgubljeno drvlje što ga more diže ili topi,
Slobodno za slobodom ljubavi,
Jedinom slobodom koja me ushićuje,
Jedinom slobodom za koju umirem.
Ti opravdavaš moje postojanje.
Da te ne poznajem ne bih živeo,
Da umirem ne znajući te, ne bih umro, jer nisam živeo.

(Luis Sernuda)