Ljubavna poezija

Plima i oseka

Ljubio sam te celu

Rukama

Dahom

Pogledom

I bio zaljubljen u sve

U kosu koja odaje raskoš tela

U trepavicu na desnom oku

U pogled odozdo

Zamućen pomalo i uvek na tajnom

(Niko sa tako malo pogleda ne vidi više)

U nos

Nema majstorske ruke

Koja može postići tu finoću izrade

U usne

Koje su uvek otvorene kao ruža

I sa uvek svežim ružom

(Na njima sam uzimao najmanje i najslađe obroke

Kojima sam se zatim danima hranio)

U vrat

Vilinski vitak i beo

Nema tog dragulja koji ne bi poželeo

Da na njemu visi

U duge pravilne lukove

Koji se dižu na bregovima tvojih dojki

Tamo sam pogledom i željom najčešće boravio

One su prošle sve

A ostale netaknute

Tvoje detinje grudi

Tvoj najnevidniji deo tela

U stomak

Gladak i hladan po površini

A ispod vatra i grč

U tvoje tišine

Kada si me znam napuštala

I ko zna gde i s kim lebdela

U tvoje bure

Koje su dolazile sasvim neočekivano

Sa nepoznatog komandnog mesta

Ti si plima

Ti si oseka

Dohvatiš sve što poželiš

I uzmakneš brzo

Da ne bi i sama bila uhvaćena

Ja sam čovek

Između plime i oseke tvoje ljubavi

Čas beskrajno bogat

A čas pusti siromah

Kome je sve blago isteklo

Kroz prste

Volim te...

I to je stvarno

(Petar Rus)

Sonet, 39

Blagosloveni mesec, dan i tren

i godina i svetlost što je lila,

i vreme, mesto i livada mala

gde prelepa oka dva postadoh plen.

Blagoslovena prvog bola sen

što ljubavi je na me baci sila,

i ona strela sto me obranila

kad me pogled presreo me njen.

I blagosloven svaki glas kad ja

vapih da samo čuje me Madona,

i sve suze za koje biće zna.

I svaka blagoslovena kancona

što slavi nju, i moja duša sva,

gde samo ona vlada, samo ona.

(Frančesko Petrarka)