Kada vas ljubav pozove...

Kada vas ljubav pozove...

Kada vas ljubav pozove, sledite je, iako su putevi njeni

teški i strmi. I kada vas krila njena obaviju, predajte

joj se, iako vas mač skriven među perima njenim može raniti.

Jer, kao što vas ljubav ovenčava, tako će vas ona i

razapeti. Kao što se penje do vaše visine i miluje najnežnije

grane što trepere pod suncem, tako će ona sići

i do korena vaših i protrešće ih iz žila kojima se za

zemlju drže. Sve će ovo učiniti ljubav sa vama da biste

mogli saznati tajne svog srca i kroz to saznanje postati

deo srca života. Ljubav ne daje ništa sem sebe i ne

uzima ništa sem sebe. Ljubav ne poseduje, niti može

biti posedovana. Jer, Ljubav je dovoljna ljubavi.

(Džubran)

ZALJUBLJENA

Ona stoji na mojim očnim kapcima

I njene kose zamršene su u mojima,

Njeno telo ima oblik mojih ruku,

Ona je boje mojih očiju,

Ona se utapa u moju senku

Kao kamen u nebo.

Ona ima uvek otvorene oči

I ne dopušta mi da spavam.

Njeni snovi pri punoj svetlosti

Mogu sunce da ispare,

Zbog njih se smejem, plačem i smejem,

Govorim, a ništa ne kazujem.
(Pol Elijar)

LJUBAV PREZIR I NADANJE

Privinuo sam te na svoje grudi kao golubicu

što je devojčica i ne sluteći guši

Privinuo sam te sa svom tvojom lepotom

s tvojom lepotom bogatijom no što su bila

sva nalazišta zlata Kalifornije u doba

zlatne groznice.

I ispunio sam svu želju tvojim osmehom

tvojim pogledima i tvojim treperenjem

I savladao sam šta više zavladao sam tvojim ponosom

Dok te držah tako privijenu i dok si ti podnosila nad

sobom moju moć i moje vladanje

I već sam poverovao kako te svu stekoh ali to

je bila sam obmana

I sad živim sličan Iksionu što je milovao avet

oblaka oblikovanu na sliku i priliku one

što je zovu Herom ili još bolje nevidljivom Junonom

Jer ko može da uhvati ko može da obujmi oblak

ko može svoju ruku staviti na prikazu

I kako se duboko vara onaj što još uvek misli

da je svoje ruke ispunio nebeskim plavetnilom

Već sam poverovao kako ti oduzeh svu tvoju lepotu

a stekao sam samo tvoje telo

Ali tvoje telo - jao! nije večito

I zatim telo je tek za uživanje

no ono je bez ljubavi

I sad eto uzalud pokušavam

da dotaknem tvoju nevidljivu dušu

Jer ona beži i svuda mi izmiče

kao klupko guja

što se raspliće.

(Gijom Apoliner)

NEMA TE

Nema te da me uspavaš,

ko zna po koji put odlažem san

što mi uporno obećava

tvoje ruke i tišinu

koju nisam htela da volim.

Nema te da me uspavaš,

uzalud se pretvaram

da sve imam-

moje su samo usamljenosti,

uzalud se pretvaram

da me ništa ne boli,

vreme me prokazuje,

nema te...

(Tanja Kragujević)